Lični doživljaj
U prvoj polovini 2025. godine posao me je vodio u evropske gradove koje do sada nisam posećivala – ili je od prethodne posete prošlo dugo vremena..
Kako su se nizali odlasci, rasla je i moja nevoljnost. Do te mere da sam poslednje putovanje u Pariz uporno zaboravljala da predstoji.
Sve se u meni duboko bunilo. Putovanje avionom, dvodnevni poslovni boravak u velikom gradu, pa još dan-dva da se oseti energija sredine koju biraju milioni ljudi da baš tu grade svoje živote. A onda i turisti, čije nametljivo prisustvo grad iscrpljuje do poslednjeg zrnca zlatnog praha. Teški, preteški kliše.
Od nekadašnje euforije da obiđem sve što je moguće, u meni se odavno poseta nekom gradu svodi na posmatranje ljudi koji užurbano hodaju dok ispijam kafu i nasumično razmišljanje: kakva li je njihova svakodnevica? Da li su zadovoljni svojim životom? Da li je komforno i sigurno odgajati decu u zajednici zvanoj Lisabon, Kaunas, Prag, Pariz?
A tek boogie letnjeg turizma koji je tek nemilosrdan prema domaćinima. Ta sezonska hodočašća ka morskoj obali da bi se na nedelju-dve umočili u slanu vodu i malčice roštiljali na suncu, s jedne strane održavaju lokalno stanovništvo, jer im od turističke sezone zavisi ostatak godine, a s druge strane, guraju autentični lokalni život u zapećak, u dubinu neke konobe, gde domaćini jedva čekaju da gosti odu. Nije ni čudo što neki turistički centri uvode taksu na ulazak u grad.
Nije čudo što su zaposleni u Luvru u junu 2025. rekli ,,Nećemo da radimo, premoreni smo, zatvaramo na nekoliko dana“. Nije čudo da se ljudi u Americi suočavaju sa nestašicom vode, jer se u njihovom komšiluku podiže data centar za veštačku inteligenciju kojem ta voda treba, a potrebna je i ekosistemu koji ga okružuje. I nije čudo što stari model koji stavlja ekonomski rast na tron, više nije jednačina koja vodi u budućnost.
Perspektiva iz svemira
Astronaut Ron Garan, koji je proveo 178 dana u svemiru, kaže da je imao „otrežnjujuće saznanje“ kada je iz orbite posmatrao Zemlju. Shvatio je da „živimo u laži“.
Gledajući Zemlju sa MSS (Međunarodna svemirska stanica), Garan je opisao kako je bio svedok „bljeskova munja poput paparaca“, „plešućih zavesa aurora“ i, što je najjezivije, „neverovatne tananosti atmosfere naše planete“. U tom trenutku postalo mu je jasno: taj krhki sloj je sve što štiti život, a ipak naši sistemi tretiraju planetu kao „potpuno vlasništvo globalne ekonomije“.
Zato veruje da svet mora da pređe sa davanja prioriteta „ekonomija → društvo → planeta“ na „planeta → društvo → ekonomija“ da bi preživeo i evoluirao.
Povratak na Zemlju
Isto važi i za gradove. Potreban nam je novi raspored vrednosti koji čine jedan grad privlačnim za život.
Vizija grada budućnosti kao integrisanog ekosistema sugeriše duboko promišljanje našeg odnosa sa životnom sredinom. Kako gradovi troše 75% prirodnih resursa i odgovorni su za 70% globalnih emisija CO2, hitnost ponovnog promišljanja urbanog modela postaje opipljiva. Urbanizacija, doprinoseći 38% globalne emisije CO2, predstavlja izazov bez presedana, ali i jedinstvenu priliku da ponovno zamislimo naše gradove kao živa bića koja koegzistiraju u skladu s planetom“, navodi portal Driving Eco.
Gradovi nakon rasta
Sintagma ,,gradovi nakon rasta“ označava alternativu tradicionalnom pristupu urbanizmu koji je sve podredio isključivo rastu. To su gradovi koji razumeju da mogu postati regenerativno okruženje – korisno i stanovnicima i planeti. Rešenja se oslanjaju na prirodu kroz redefinisanje pojma urbanog napretka.
Razvoj vođen zajednicom je još jedan ključni princip modela gradova nakon rasta. Uključujući lokalne zajednice u procese donošenja odluka, gradovi mogu osigurati da je razvoj usklađen sa potrebama i prioritetima stanovnika, podstičući osećaj vlasništva i osnaživanja. Stoga, izazovi i mogućnosti modela gradova nakon rasta idu dalje od tehničkih ili finansijskih pitanja. Oni uključuju promenu načina razmišljanja, vrednosti i prioriteta. Oni zahtevaju uvažavanje međugeneracijskih i globalnih posledica urbanog razvoja i potrebe za pravednom tranzicijom u održivu budućnost“, piše dalje portal Driving Eco.
Zašto je tradicionalni urbanizam i dalje dominantan?
Redefinisanje pojma urbanog napretka podrazumeva da donosioci odluka i institucije osveste potrebu za promenom. Potrebno je da društvene zajednice iskažu spremnost da participativno učestvuju u procesu koji traži novu paradigmu. Temeljito preispitivanje ustoličenih struktura zahteva novu skalu vrednosti i i uspostavljanje drugačijeg vrednosnog sistema. Taj novi narativ mora precizno da definiše nova društvena stanja i pokrene promenu u skladu sa realnim mogućnostima planete Zemlje.
N.B. Posebna zahvalnost za autorstvo slike ide Dirdri Mekmenamin, magistarki kliničkih studija terapije umetnošću, Deirdra@duck.com Deirdra je umetnica, pripovedačica, izvođačica, pesnikinja, majka, provela je ceo život radeći na stvaranju mira i rešavanju sukoba kroz umetnost i duhovnost. Od Severne Irske do Novog Zelanda.
Potpredsednica je Ekocivilizacije za Novi Zelan
27. jul, 2025, Novi Sad, Srbija, Nataša Heror